Ruski premijer Mihail Mišustin odobrio je Srbiji da otplaćuje ruske kredite u rubljama.
„Nije to isključiva mogućnost, kao što nije ni sada. Međunarodna plaćanja nisu u fizičkom obliku, već sistem obračuna. Niko nikoga ne tera da ugovori prodaju robe u rubljama, može i u dolarima, evrima, kao sada. Ako neko izvozi u Rusiju, a istovremeno uvozi, zašto bi komplikovao priču sa dolarom. Kada su prošle godine ruske banke bile isključene iz SVIFT-a mnogi naši izvoznici su se našli u problemu”, dodaje Savić.
To ne znači da Srbija ovim puno dobija. Mi možemo da prodamo jabuke u Rusiji, da nam plate u rubljama pa da mi njihovom valutom platimo gas. Nije to ništa novo, navodi on, možda je samo lakše. Bivša SFRJ je sa Rusijom imala ugovor o obračunu u klirinškim dolarima. Nije se plaćala svaka transakcija, već je postojao račun na kome se beležio promet. I na kraju godine je neka međuvladina komisija to sravnjivala, višak ili manjak. Kada se raspala bivša SFRJ, naša strana je imala 2,6 milijardi suficita u klirinškim dolarima.
Dodaje, da mnoge zemlje nastoje da smanje zavisnost od dolara i evra kao sredstva plaćanja u međunarodnim odnosima. Dolar je sada najjače sredstvo koje imaju SAD, posle rakete, naravno. Nakon što je Zapad Rusiji prošle godine zaplenio 350 milijardi dolara mnogi tako razmišljaju. Rusija je velika zemlja i može nekako da izađe na kraj s tim, ali kako to da spreče male zemlje koje devizne rezerve drže u zapadnim bankama. Reč je o razbijanju monopola koji isključivo Zapadu koristi.